Osnovne oznake guma  175/70 R 13 82 T

175	Širina gazećeg sloja gume u milimetrima
75	Profil - odnos između visine bočnog zida i širine gazeće površine (protektora) izražen u procentima
R	Označava radijalnu kontrukciju
13	Prečnik felne (u inčima - colima)
82	Indeks opterećenja, koji vam omogućuje da izračunate maksimalno opterećenje iz tabela
T	Brzinska kategorija

Indeksi brzine Indeks brzine označava maksimalnu brzinu u km/h za koju je guma testirana.

Indeks	km/h	Indeks	km/h
N	150	H	210
Q	160	V	240
R	170	W	270
S	180	Y	300
T	190	ZR	preko 240
U	200

Indeksi nosivosti

Indeks	Nosivost [kg]	Indeks	Nosivost [kg]
71	345	91	615
72	355	92	630
73	365	93	650
74	375	94	670
75	387	95	690
76	400	96	710
77	412	97	730
78	425	98	750
79	437	99	775
80	450	100	800
81	462	101	825
82	475	102	850
83	487	103	875
84	500	104	900
85	515	105	925
86	530	106	950
87	545	107	975
88	560	108	1000
89	580	109	1030
90	600	110	1060

 

Centriranje (reglaža) trapa
Centriranje trapa se sastoji od podešavanja uglova točkova tako da su oni normalni na podlogu (horizontalu) i međusobno paralelni. Svrha ovog podešavanja je povećanje trajnosti gume i bolje držanje pravca automobila na ravnom putu. Geometrija vozila međutim nekada može biti narušena, sto prouzrokuje i nepravilan rad koji se odražava na gume. Naime, neujednačeno trošenje prednjih i zadnjih guma, kao i zanošenje vozila u jednu stranu u toku vožnje, mogu ukazati na nepravilno centriranje trapa. Nekad je potrebno centriranje "prednjeg trapa" a nekada sva četiri točka. To zavisi od konkretne situacije i od tipa automobila

 

Balansiranje točkova

Balansiranje je postupak kojim se uravnotežuju mase točkova na različitim stranama iste osovine dodavanjem olovnih tegova na felnu. Na točak, kao i na svako drugo telo, prilikom obrtanja oko neke ose deluje centrifugalna sila. Ukoliko nije uravnoteženo (masa tela nije ista sa svake strane ose) javlja se debalans koji se manifestuje podrhtavanjem volana, već pri brzinama većim od 70 km/h, ili podrhtavanjem celog vozila. Guma se pri balansiranju uravotežuje olovom, pločicama ili bušenjem. Najbolje je izvršiti balansiranje sva četiri točka zato što automobil može da trese i ako su prednji točkovi balansirani, a zadnji nisu. Debalans zadnjih točkova se može prenositi i osetiti čak i na volanu ili na celom vozilu. Ako se balansiranje ne uradi na vreme gume se troše brže i neravnomernije, stradaju ležajevi, amortizeri i druge komponente sistema oslanjanja. Svaki put kada se gume montiraju na točak i kad se ponovo stavljaju nakon popravke moraju se balansirati. Ako je guma ili felna kriva, javiće se podrhtavanje na nekim brzinama, ali pre ili posle tih brzina nestaje. Na primer, između 80-90, 100-110 ili 130-140km/h, ili na malim brzinama gde vozilo ne “trese”, ali se javlja takozvano ljuljanje volana. To se može izbeći samo stavljanjem jedne ili više novih guma, a ako je felna kriva—njenom zamenom ili ispravljanjem. U balansiranju se koristi više vrsta olova zbog različitosti felni, tj. njihovih ivica. Olovo koje ne odgovara felni lako otpada sa nje, a onda predstavlja opasnost, pa se preporučuje pre svega onima koji balansiraju da o tome vode računa.

Rotacija guma

Rotacija guma je premeštanje guma s jednog na drugi točak s namerom da se postigne ravnomerno trošenje guma. Rotaciju je potrebno izvršiti zbog nejednakog trošenja guma na različitim pozicijama na vozilu. Raspodela mase na prednjoj i zadnjoj osovini je kod svih vozila različita, što dovodi do neravnomernog trošenja guma. Kod vozila sa zadnjom vučom raspodela masa je približno 50:50. Kod vozila s prednjom vučom diferencijal se nalazi napred i prednja osovina je više opterećena, tako da je raspodela mase oko 60:40 u korist prednje osovine. To znači da se prednje gume brže troše jer trpe skoro dva puta veće opterećenje od zadnjih, posebno ako se uzme u obzir da prednje gume podnose dodatno naprezanje prilikom kočenja. Zato se kod vozila s prednjom vučom rotacija guma mora vršiti češće. Zbog nejednake dubine šare prednjih u odnosu na zadnje gume, lošije je kočenje i upravljivost, posebno na mokrom putu. Ako ne rotirate gume na vreme, moraćete da menjate obe prednje gume odjednom tako da ćete sve vreme imati gume s različitom dubinom šare. Skretanje automobila izaziva nejednako trošenje guma, prednje gume se više troše. Smatra se da su desne krivine oštrije od levih što prouzrokuje veće trošenja guma. U zemljama u kojima se vozi desnom stranom, bočni zid gume se više oštećuje i troši jer se pri parkiranju njime udara u trotoar. Mehanički problemi na vozilu mogu biti uzrok naravnomernog trošenja guma. Točak koji nije centriran biće vučen od strane drugih točkova, tako da će se više trošiti. Ako točkovi nisu balansirani ili nije izvršeno centriranje trapa, vozilo će skretati kada se pusti volan. Vozač stalno ispravlja vozilo i gume skreću, što takođe izaziva neravnomerno trošenje. Takođe ako se pritisak u gumama razlikuje, neke su previše naduvane a neke izduvane, gume se neće ravnomerno trošiti. Kada je pritisak iznad propisanog više se troši srednji deo protektora, a kada je ispod propisanog više se troši spoljni deo protektora. Rotacija u tom slučaju neće pomoći sve dok pritisak u gumama ne bude propisan.

M+S oznaka na auto gumama

Ako ne znate značenje ovih oznaka na gumama, znajte da ni najvećim evropskim prodavcima guma to nije potpuno jasno. Razlog je to što ni u EU ne postoji zakonski propisana definicija zimskih guma. Ipak, ECE propis br. 30 EU direktive 92/23 i §36 nemačkog Strassenverkehrs-Zulassungs Ordnung (nemački saobraćajni propisi), kažu da bi zimske gume trebalo uvek da nose oznaku M+S, M&S ili M.S. To znači, da se sve gume s tim oznakama, uključujući i neke letnje, mogu smatrati odgovarajućim zimskim gumama. Dakle, oznaka M+S ne znači da je guma obavezno zimska, može biti zimska guma ili guma za sve sezone.

Zašto zimske gume?

Zimske gume su konstruisane tako da efikasno odvode vodu ispod gume i tako smanje rizik od akvaplaninga. Toplota koja nastaje usled trenja guma i podloge topi vrhove ledenih kristala i stvara tanak sloj vode između guma i podloge koji je klizav. Sitne pore koje se nalaze u gazećoj površini zimskih guma konstruisane su tako da efikasno odvode vodu čime obezbeđuju veću stabilnost vozila na mokrom putu. Zimske gume imaju znatno bolje prijanjaje i kraći zaustavni put prilikom kočenja zahvaljujući dubljoj šari. Prema testovima na ledu, sa letnjim gumama, pri brzini od 30km/h, zaustavni put kočenja iznosi 68m, a sa zimskim gumama 57m—sasvim dovoljno da se izbegne sudar! Zimske gume su načinjene od specijalne smese sa dodatkom silike, koja se bolje ponaša na niskim temperaturama i pruža tihu i udobnu vožnju. Za razliku od letnjih, zimske gume se ne stvrdnjavaju na niskim temperaturama. Važno je pomenuti da se zimske gume ne koriste samo na snegu i ledu već i na suvoj podlozi, čim temperatura padne ispod +7°C. U mnogim zemljama zakonom je propisano obavezno korišćenje zimskih guma, što i nas verovatno čeka u bliskoj budućnosti.